12. februar 2005

"Radovan se nikad nece predati"

"Želim da bude onako kako Radovan odluci, a mislim da se on nikad nece predati", rekla je Ljiljana Zelen-Karadžic, supruga Radovana Karadžica.

"Niko iz porodice ne može da odluci i da mu kaže da se spremi i da ide u Hag. Samo on može da kaže 'hocu ili necu da idem'", kaže Zelen-Karadžiceva.

U intervjuu za "Nezavisne" Ljiljana Zelen-Karadžic govori o knjizi Biljane Plavšic, odnosu rukovodstva SDS-a prema porodici Karadžic i šta su joj nudili predstavnici vlasti RS.

NN: Citajuci knjigu Biljane Plavšic stice se utisak da ste i Vi imali politickih ambicija?

ZELEN-KARADŽIC: Ja nisam imala politickih ambicija niti me politika interesuje kao takva. Ono što volim da kažem, a zaboravila sam cije su to rijeci, politika se bavi nama a ne mi politikom. Bavi se mojom porodicom, bavila se i u toku rata i prije rata politika nama a ne mi politikom, osim Radovana, naravno. Ja imam svoju profesiju, bavila sam se njome i apsolutno me politika ne interesuje.

NN: U nekoliko navrata Biljana Plavšic je navela da ste se ponašali kao Mirjana Markovic te da ste prisustvovali sjednicama najvišeg rukovodstva RS?

ZELEN-KARADŽIC: Teško mogu da kažem kako se to ponašala gospoda Markovic. Nisam je licno upoznala tako da nisam mogla ni da je imitiram ni u kom smislu. S druge strane, nisam prisustvovala zvanicnim sjednicama bilo cega, ni zvanicnim razgovorima, mislim da je gospoda Plavšic to zaboravila. Ako je kakav neobavezan razgovor, neki rucak ili vecera, tome sam ponekad prisustvovala.

NN: Plavšiceva Vas je pomenula u kontekstu da ste imali mutnih poslova sa Miroslavom Toholjem u vezi s preduzecem "Javnost".

ZELEN-KARADŽIC: Ne mogu imati mutne poslove sa Toholjem niti Toholj mutne poslove sa mnom. Mi smo prije rata, pet osoba, ukljucujuci gospodina Toholja i mene, osnovali preduzece "Javnost" ulažuci naš kapital. Iz tog preduzeca i od našeg kapitala pocele su da se objavljuju novine "Javnost" a po ugovoru 60 odsto zarade preduzeca je išlo za stranku. Kad je tek osnovana SDS, to je bio nacin finansiranja. Preduzece "Javnost" se uz poslove izdavanja novina bavilo i trgovinom. Ni gospodin Toholj ni ja nismo se dalje bavili radom preduzeca. Mi smo bili akcionari za osnivanje tog preduzeca.

NN: Koliko ste Vi imali uticaja na politiku koju je vodio Radovan Karadžic?

ZELEN-KARADŽIC: Nikakvog uticaja nisam mogla imati na politiku koju je vodio Radovan. Kakav cu imati uticaj kad se ne bavim politikom. Mogla sam da cujem za neke situacije, mogla sam da vidim Radovanove brige i zabrinutost, ali da ucestvujem u tome, ne.

NN: Da li ste ikad tražili smjenu nekog ministra ili da se neko postavi na neku funkciju?

ZELEN-KARADŽIC: Vrlo mi je neprijatno da odgovorim na takvo pitanje. Znam da se to navodi u knjizi, ali je to ispod mog nivoa da to komentarišem. Niti sam poznavala te ljude koji su dolazili na mjesta ministara, niti sam imala svoj lobi ljudi iz kojeg bih nekog predložila ili rekla da je on dobar ili ne. Prosto mi je neprijatno i nelagodno da razmišljam na taj nacin.

NN: Kakav je Vaš licni odnos bio sa Biljanom Plavšic?

ZELEN-KARADŽIC: Biljanu Plavšic sam poštovala kao osobu koja je univerzitetski profesor, koja je bila clan Predsjedništva, osobu koja je bila Radovanov saradnik. Ja sam sve Radovanove saradnike poštovala. Nikakav interes nas nije ni sukobljavao, ni dovodio u posebno prijateljsku situaciju.

Bilo bi casno da se Biljana Plavšic povukla kad je, kako tvrdi, radila sa necasnim ljudima. To bi bilo casno s njene strane, a ne da sada na nizak nacin govori o ljudima s kojima je radila.

NN: Vaš muž je danas jedan od najtraženijih ljudi koje traži Haški tribunal. Šta biste promijenili da se sad možemo vratiti na pocetak devedesetih godina?

ZELEN-KARADŽIC: Vrlo rijetko razmišljam o tome šta bi bilo kad bi bilo. Život je donio ovo što je donio i vratiti se u neko vrijeme, covjek bi onda od rodenja mogao da razmišlja da bi mu mnogo bolje bilo roditi se kao Francuz ili Englez pa onda sve ostalo. Vrijeme donosi teške i radosne trenutke.

NN: Ne biste ništa mijenjali?

ZELEN-KARADŽIC: Kad bi zavisilo od mene, možda bih nešto promijenila. Medutim, ja sam zadovoljna svojim životom i nije u redu vracati se na nešto što se ne može promijeniti.

NN: Koliko ste trenutno u kontaktu sa ljudima iz ratne garniture vlasti u RS?

ZELEN-KARADŽIC: Kod nas je bilo više garnitura vlasti. Nisam bila u kontaktu ni sa jednom osobom koja je bila u bilo kojoj garnituri. U kontaktu sam samo sa svojom porodicom.

NN: Posjecuju li Vas, na primjer, Velibor Ostojic, Vojislav Maksimovic, Aleksa Buha, odnosno ljudi koji su bili bliski saradnici Radovana Karadžica?

ZELEN-KARADŽIC: Ne znaci da te ljude ne cijenim i ne poštujem, ali se ne posjecujemo. Nismo se nikad posjecivali u smislu prijateljskog posjecivanja. To je bio službeni kontakt Radovana i njih.

NN: Kakav je Vaš status, da li imate primanja od RS?

ZELEN-KARADŽIC: Ništa ja ne primam od RS niti imam neki status u tom smislu. Živim samo u RS i ništa drugo.

NN: A od cega živi porodica Karadžic?

ZELEN-KARADŽIC: Porodica Karadžic živi kao i vecina porodica u RS. Jedni su zaposleni, jedni rade, jedni primaju penzije. Ovo govorim za širu porodicu koja se nalazi u Palama. Mi uglavnom živimo na skroman normalan nacin kako smo živjeli i prije rata.

NN: Za Vas tvrde da ste bogatiji sada nego što ste bili u periodu prije rata!

ZELEN-KARADŽIC: Opet mi postavljate vrlo nelagodno pitanje. Šta znaci biti bogatiji prije ili poslije rata? Ja nisam imala mogucnost da se bogatim za vrijeme rata. U situaciji gdje ljudi stradavaju postavljate mi pitanje da li sam se obogatila. Ko zna šta sam ja imala prije rata, ko zna šta imam sada. Mi nikad nismo bili u situaciji da budemo siromašni. Ko za mene to tvrdi? Više me interesuje ko tvrdi, nego da je to tako.

NN: To je jedna od tvrdnji iz knjige Biljane Plavšic.

ZELEN-KARADŽIC: To nije tacno. Eto, moja rijec protiv njene.

NN: Kako gledate na neke politicke poteze i sve ono što je radio Vaš muž? Da li je to za Vas bilo ispravno pošto se vremenom pokazalo da nije?

ZELEN-KARADŽIC: Ne znam da li su se te stvari pokazale neispravnim. Radovan ima preko 300 dokumenata koji su uzeti od strane haških istražilaca i odneseni u Hag. Tu su Radovanova naredenja, njegovi postupci pa cak i istrage za 400, ako se dobro sjecam, ljudi koji su uradili ratni zlocin. Ne vidim šta je to Radovan pogrešno uradio. Pogrešno one izgledaju ako ih posmatra neki politicki sud i ako ih posmatra neko ko se pokajao što je u svemu tome ucestvovao. Ne mogu da komentarišem takve stvari.

NN: Smatrate li da Radovan Karadžic treba da se preda Haškom tribunalu?

ZELEN-KARADŽIC: Smatram ono što Radovan smatra. Tu se radi o Radovanu, ne radi se ni o meni ni o mojoj djeci. Radi se o mojoj porodici i o njemu kao clanu porodice, ali odluku o predaji Hagu donosi iskljucivo Radovan. To je njegovo pravo, to je njegov ljudski stav. To je ono što on može za sebe da odluci. Niko iz porodice ne može da odluci i da mu kaže da se spremi i da ide u Hag. Samo on može da kaže "hocu ili necu da idem".

NN: Kada ste posljednji put bili u kontaktu s Karadžicem?

ZELEN-KARADŽIC: Prije nekoliko godina, nažalost. Situacija je takva da se Radovan vjerovatno cuva toga da ne znamo gdje je. Nemamo kontakta s njim. Inace, kad smo ga imali ranije, do prije nekoliko godina, to je uvijek bilo na njegovu inicijativu i samo nekoliko puta godišnje.

NN: Smatrate li da bi Radovan Karadžic trebao svoje stavove da brani pred sudom u Hagu jer smo došli u situaciju da su jedan entitet i država BiH zavisni od hapšenja Karadžica?

ZELEN-KARADŽIC: To se politicki tako postavilo da su zavisni od Radovana Karadžica ili od generala Mladica ili od Ante Gotovine. Ja bih prije nešto rekla o Haškom sudu. Taj sud se do sada pokazao kao politicki sud. Kad bi to bio sud koji bi ravnomjerno procijenio da su se dešavali zlocini na sve tri strane i da se u Hagu nalaze i ljudi koji su bili u rukovodstvu na muslimanskoj, hrvatskoj i srpskoj strani, mislim da bi se, prema onome što sam ranije razgovarala sa Radovanom, jer ipak optužnica je davno podignuta, i Radovan javio da dokaže svoje stavove i istinu o svemu tome.

Ovako se ovaj sud pretvorio u sud koji sudi samo Srbima, ili bar vecini Srba.

NN: Znaci, za eventualnu predaju ne bi pomogle ni garancija Vlade RS, Vlade Srbije, niti garancija medunarodne zajednice?

ZELEN-KARADŽIC: Ja o tome ne mogu da razgovoram jer ne znam ni kakve bi ko dao garancije, niti znam Radovanovu odluku. Uslov bi bio, kad bi svi bili podjednako tretirani, Radovan bi se sa svom potrebnom dokumentacijom pojavio na sudu. Radovan taj sud, bar u vrijeme kad smo o tome razgovarali, nije priznavao kao legalni sud.

NN: Šta su Vam nudili predstavnici vlasti RS?

ZELEN-KARADŽIC: Još prije nekoliko mjeseci došao je jedan gospodin u civilu i jedan u uniformi policije RS. Ne znam da li je to bila služba bezbjednosti ili neka druga. Rekli su da moraju da porazgovaraju sa mnom, a onda su naknadno razgovarali i sa mojim sinom i kcerkom.

To je bilo odmah nakon odluke Vlade da ce onima koji se dobrovoljno predaju Hagu dati 50.000 KM i obezbijediti djeci stipendije i slicno. Objasnili su nam šta nudi Vlada i onda postavljali uobicajena pitanja: da li se cujemo sa Radovanom, da li smo u kontaktu sa njim, da li ima nekakvih novosti. Mi smo im rekli onako kako jeste, da godinama nemamo i ne možemo uspostaviti kontakt s njim, ali da smo uzeli na znanje to što nam Vlada preko njih nudi. Poslije su se jednom mjesecno javljali, sada jednom sedmicno, bilo da pozovu pa da dodu na razgovor, ili telefonom pitaju da li se nešto promijenilo. Naš odgovor je da se ništa nije promijenilo.

NN: Koliko ste danas upuceni u dešavanja u SDS-u? Jeste li clan SDS-a?

ZELEN-KARADŽIC: Jesam clan SDS-a, ali nisam upucena ni u šta jer me nigdje ne zovu. Uopšte ne znam šta se dešava u SDS-u, ako se uopšte dešava nešto.

NN: Kakav je odnos sadašnjeg rukovodstva SDS-a prema porodici Karadžic?

ZELEN-KARADŽIC: Niko nam se ne obraca, niko nam se ne javlja, nema odnosa.

NN: Kada su kontakti prekinuti? Da li je to bilo sa povlacenjem Karadžica?

ZELEN-KARADŽIC: Znate, mi nismo nikad bili porodicno u kontaktu sa funkcionerima SDS-a, kasnijim predsjednicima. Mi smo se poznavali sa nekima od tih ljudi. Kad kažem mi, mislim na citavu porodicu. Nismo bili kucni prijatelji, oni nas ne posjecuju niti nam se javljaju. Ne vidim da jedno drugo iskljucuje, ali nismo ni u kakvom kontaktu sa njima, ni sa sadašnjom vlašcu, ni sa prethodnom.

NN: Da li Vam se javljao Dragan Kalinic?

ZELEN-KARADŽIC: Ne, nije se javljao.

NN: Jeste li u kumovskim vezama s njim?

ZELEN-KARADŽIC: Ne, mi nismo kumovi. Mi smo u prijateljskim vezama, znali smo se i prije rata.

NN: Niko ne nudi bilo kakvu pomoc?

ZELEN-KARADŽIC: Mene posjecuje Rajko Petrov Nogo, Momo Kapor, poneko od ljudi s fakulteta ovdje, a od ovih iz SDS-a, bivše i sadašnje vlasti, nikad niko me ne posjecuje.

Pitali ste me za Dragana Kalinica?! Prije tri godine mi je ponudio nešto što mi je svaki haški istražilac ponudio - da se Radovan preda i da ne budem predsjednik Crvenog krsta.

NN: Da li je zamrznuta imovina porodici Karadžic?

ZELEN-KARADŽIC: Nama su zamrznuti racuni tako da ono što možemo placamo u gotovini.

NN: Jeste li pokušali vratiti stan u Sarajevu?

ZELEN-KARADŽIC: Ne, nismo. Po prvim obavještenjima su nam rekli da je taj stan konfiskovan. To smo radili preko advokata. Kasnije je to ukljucivalo stalni odlazak u Sarajevo, cekanje, molbe i slicno tako da smo odustali od toga da vratimo stan jer je Radovan nosilac stanarskog prava što znaci da bih ja svakih šest mjeseci morala imati njegovu punomoc, a ne idem u Sarajevo i ne bih mogla imati ni tu punomoc.

NN: Ne idete u Sarajevo?

ZELEN-KARADŽIC: Ne, ne idem u Sarajevo iako mi to jako teško pada zbog grobova mojih roditelja i tetke koji su tamo sahranjeni.

Jednostavno ne želim da doživim bilo kakvu neprijatnost. Možda ih ne bih doživjela, ali necu da dolazim u tu situaciju.

NN: Kako Vi, kao žena i kao majka dvoje djece, podnosite i medijske pritiske i sve što se dešava vezano za Vašu porodicu?

ZELEN-KARADŽIC: To nije lako. Koristim se strukom, psihijatrijom. Ono što je realno postavim u realnost. Ovog trenutka, najznacajnije je to što smo svi živi i zdravi, što nemamo drugih problema nego taj. Nosimo se s tim i pokušavamo naci neke nove radosti u životu. Želim da bude onako kako Radovan odluci, a mislim da se on nikad nece predati.

Autenticna knjiga Radovana Karadžica

NN: Prije izvjesnog vremena pojavila se i knjiga Radovana Karadžica. Ono što zanima javnost je kako je rukopis došao do Toholja?

ZELEN-KARADŽIC: Gospodin Toholj je u jednoj izjavi rekao da je dobio rukopis. Ne znam put tog rukopisa kako je došao do gospodina Toholja. Inace, mogu da potvrdim autenticnost rukopisa iz jednog drugog ugla. To je roman koji je Radovan poceo da piše još prije rata, pravio je bilješke i tokom rata, vjerovatno ga je sad iskristalisao da bude ovakav kakav je izdat.

"Radovan se drži dogovora sa Holbrukom"

NN: Postoji li dogovor Kardžic - Holbruk, da se Karadžic povuce iz vlasti a da se ne izruci Haškom tribunalu?

ZELEN-KARADŽIC: Postoji dogovor izmedu Radovana i Holbruka, jer nije bilo nikakvog razloga da se Radovan 30. juna 1996. godine povuce s mjesta predsjednika osim da nije postigao dogovor sa Holbrukom, da ukoliko se povuce, ne daje intervju i ne pojavljuje se uopšte u javnosti nece biti proganjanja od strane Haškog tribunala. To je osnova tog njihovog dogovora.

Nisam dogovor vidjela na papiru, a znam za to jer mi je Radovan prenio. Neki ljudi su rekli da su vidjeli taj papir na kojem je Radovan sklopio dogovor sa Holbrukom.

NN: Znaci, postoji taj dokument?

ZELEN-KARADŽIC: Taj dokument po izjavama tih ljudi postoji. Ja ga nisam vidjela, ali znam po Radovanovom stavu. Radovan se do dana današnjeg drži tog dogovora.

NN: Zašto nikad niko nije javno pokazao taj dokument?

ZELEN-KARADŽIC: Ja to zaista ne znam. Dovodite me opet u situaciju da kažem da sam prisustvovala nekim politickim sastancima na kojima nisam bila. Ja o tome znam toliko koliko sam vam rekla.